Novosti o medijima 47

Novosti o medijima su petnaestodnevni servis koji govori o medijskoj situaciji u BiH, najvažnijim medijskim događajima, medijskoj legislativi, odnosu medija sa državom i međunarodnom zajednicom....

Visoki predstavnik za BIH Volfgang Petric je posebnom odlukom imenovao 21-og clana Upravnog vijeca RTV Federacije BiH na period od cetiri godine. Razlog za donosenje odluke je taj sto Federalni parlament, zbog politickih nesuglasica, nije imenovao sedam clanova Upravnog vijeca koje je po zakonu o Federalnoj radio-televiziji trebalo izabrati do 8. oktobra. Visoki predstavnik trebao je da imenuje preostalih 14 clanova.

Velika vecina imenovanih kandidata je bliska politickoj alternativi ili opoziciji u Federaciji BiH. Iako su odluke Visokog Predstavnika obavezujuce, federalni premijer Edhem Bicakcic je izrazio protivljenje izboru clanova Upravnog vijeca, dok je vladajuca Hrvatska stranka HDZ ovo imenovanje ocijenila kao “korak nazad u stvaranju Federalne televizije”….(R.U.)

Media plan Institut Sarajevo je u periodu od 13. do 30. novembra 1999.[1] godine obavio monitoring sest dnevnih novina[2] koje izlaze u Bosni i Hercegovini kako bi utvrdio koliko ovdasnji dnevnici pisu o ekonomskim temama.

Od 9.555 ukupno objavljenih tekstova u svim promatranim novinama u ovom periodu na ekonomiju se odnosilo svega 956, sto cini 9,6 odsto od ukupnog broja objavljenih tekstova. Po broju objavljenih tekstova sa ekonomskim temama prednjace Vecernje novine, koje su od ukupno 1.254, njih 161 posvetile ekonomiji. To je 12,8 odsto od ukupnog broja objavljenih clanaka. Potom slijedi Glas srpski, u kome je od 1.312 clanaka iz ekonomije 150 ili 11,4 odsto, te Oslobodjenje, koje je od 1.906 tekstova njih 216 posvetilo ekonomiji. sto cini 11,3 odsto od ukupnog broja objavljenih clanaka.

Monitoringom se doslo do podataka da su dnevne novine ekonomske teme najvise crpile iz onog dijela drzave u kojem izlaze….(S.C.- Monitoring centar Media Plana)

(Za Novosti o medijima pise Alexander Levy, istaknuti aktivista Reportera bez granica)

Sloboda stampe nije postignuta na jugoistoku Evrope. Osnovni razlog je nedostatak demokratije u zemljama koje sacinjavaju ovaj prostor, obiljezen ratom, korupcijom i politickom nestabilnoscu. Dok se izvjestan broj zemalja Centralne Evrope odlucno okrenuo prema Evropi, u vecini jugoistocnih zemalja demokratska tranzicija izgleda duza i neizvjesnija. Ratovi, koji su opustosili jugoslovenski prostor, doveli su na vlast rezime koji malo postuju slobodu stampe. U drzavama nastalim iz bivse Jugoslavije, sa izuzetkom Slovenije i Makedonije, evropski i medjunarodni standardi u oblasti slobode stampe nisu postovani. Novinari su zrtve represija vlasti ili nacionalistickih partija, drzava kontrolise javne medije koji se koriste za propagandne ciljeve, cenzura jos uvijek postoji, ali je skrivenija i perverznija nego u totalitarno doba. Najocitiji primjer ove konstatacije jeste Srbija Slobodana Milosevica, zatim slijedi Hrvatska i u manjoj mjeri Bosna i Hercegovina, gdje je medjunarodna zajednica zaduzena za ponovno uspostavlanje dobrog funkcionisanja medija….

U prostoru medija dogodila se istinska eksplozija u pojavi novih kako stampanih, tako i elektronskih sredstava za informisanje. Na dva miliona stanovnika u Makedoniji registrovano je, prema podacima Sekretarijata za informisanje Vlade Makedonije, 210 radio i televizijskih stanica…. (Mirco Tomovski)

Centar za razvoj medija Crne Gore (CERAM), koji je nedavno formiran inicijativom nevladinih organizacija Alter Modus iz Podgorice i Media plan iz Sarajeva, realizovao je svoj prvi projekat – anketu medju novinarima u crnogorskim medijima, a cilj je bio da se dobiju podaci za elementarne sudove o stanju u ovoj oblasti.

Obuhvacena su 43 od ukupno 56 evidentiranih medija, ili 75%. Uz vise pokazatelja do kojih se doslo analizom ankete, jedan od indikativnih je onaj o kvalifikacionoj strukturi, po kojoj od 197 anketiranih novinara, 37% nema zavrsenu visoku skolsku spremu, a sa fakultetom za zurnalistiku svega ih je 17%. Ovaj rad je samo uvod u izradu sireg projekta medijske slike Crne Gore.

U Baru je od 25.-28. novembra odrzan cetvrti internacionalni televizijski festival Bar ’99. Ucestvovalo je 14 zemalja sa 6 drzavnih i 25 privatnih televizija.

Na Festivalu je po prvi put ucestvovala i TV Srbije, sto je ocijenjeno kao prijatno iznenadjenje, s obzirom na zategnute odnose izmedju vlasti Beograda i Podgorice.

Grand prix dobila je dokumentarna emisija “Vojnici ljubavi” VID kompanije ORT Rusija. (P.R.)

Novosti o medijima nastavljaju da objavljuju tekstove o etici i kulturi komuniciranja iz pera poznatih autora, kao i strucnjaka koji dobro poznaju medijske prilike u zemljama tranzicije i jugoistocne Evrope. U ovom broju objavljujemo drugi dio teksta “Novinarska etika – evropska iskustva” ciji je autor dr. Miroljub Radojkovic, redovni profesor na Fakultetu politickih nauka u Beogradu i clan Savjeta Media Plan Instituta.

U sjedistu UNESCO-a u Parizu je 30. novembra i 1. decembra odrzana Prva konferencija o Internetu i novim servisima. U radu Konferencije su sudjelovali renomirani znanstvenici koji se bave ovom oblascu te predstavnici svih svjetskih organizacija za zastitu slobode medija.

Posebna pozornost je posvecena zahtjevima pojedinih vlada i institucija za kontrolom Interneta. Naglaseno je da sve ponudjeno na Internetu ljudi ne moraju prihvatiti, ali da je nepozeljno cenzurisanje, jer bi takva praksa postala limitirajuci faktor i pri promociji naprednih ideja.

Generalni zakljucak je bio da Internet ne treba specijalnu legislativu, ali je naglaseno da treba sankcionirati: kriminal, zavjeru, prijevarne oglase, povredu autorskih prava, poticanje nasilja, svodnicku pornografiju i druge neprihvatljive sadrzaje koji su na Internetu, a koje sve drzave ionako gone po sluzbenoj duznosti. Nuzno je stoga donijeti posebne zakone protiv samo takvih kriminalnih pojava na Internetu i uskladiti ih u svim zemljama…. (M.P.)

Upravni odbor Media plana donio je odluku da u 2000-oj godini Skola novinarstva Media plana dobije regionalni karakter. To znaci da ce se u trecu generaciju, u oktobru iduce godine, moci upisati i zainteresovani kandidati iz cijelog regiona Jugoistocne Evrope.

Ovaj put konkurs za trecu generaciju studenata bice otvoren vec u februaru 2000-te godine, kako bi bilo dovoljno vremena da studenti i Skola osiguraju stipendije za boravak u Sarajevu.

Skola traje deset mjeseci, a svaku generaciju cine 22 polaznika. Nastavu izvode domaci nastavnici i profesori Visoke skole novinarstva iz Lila.

Novosti o medijima navrsavaju drugu godinu izlazenja. Sa izlaskom ovog dvobroja objavili smo 48 izdanja, koje su nasi citaoci dobijali elektronskom postom i u tvrdoj kopiji, a sazetak su mogli procitati i na nasim internet stranicama. Zahvaljujemo se Fondu za otvoreno drustvo BiH i Westminster fondaciji London koji su pomogli da ovaj servis besplatno primaju domaci mediji.

Redakcija SAFAX i Media plan Institut se intenzivno spremaju da iduce godine pokrenu novo izdanje, Zurnal o medijima, koji ce obradjivati medijsku situaciju u zemljama Jugoistocne Evrope i u kontekstu sirih evropskih i svjetskih iskustava i trendova. Ovaj servis iskoristice sve prednosti Interneta kao novog medija. Do tada, mi cemo nastaviti izdavanje Novosti o medijima po sadasnjem konceptu, ali ce njegova distribucija biti iskljucivo elektronskom postom. Cijena pretplate za inostrane korisnike na engleskom i bosanskom/hrvatskom/srpskom ostaje ista, dok ce domacim medijima biti dostavljen prijedlog o saradnji na izdavanju i koriscenju ovog servisa.

[1] listovi iz Republike Srpske analizirani su u razdoblju od 13. do 28. novembra, a listovi iz Federacije BiH od 15. do 30. novembra 1999.

[2] Glas Srpski (Banja Luka), Dnevni avaz (Sarajevo), Nezavisne Novine (Banja Luka), Oslobođenje (Sarajevo), Slobodna BiH (Split/Mostar) i Večernje novine (Sarajevo).

Prof.dr Muhamed Nuhić, Hamza Bakšić (Sarajevo); Perica Vučinić (Banja Luka); mr Lenart Šetinc (Ljubljana); Prof.dr Mario Plenković (Zagreb); mr Louis de la Ronciere (Paris); mr Aleksandar Todorović (Montreux); Prof. dr Slavo Kukić (Mostar); Prof.dr. Miroljub Radojković (Beograd).