Novosti o medijima su petnaestodnevni servis koji govori o medijskoj situaciji u BiH, najvažnijim medijskim događajima, medijskoj legislativi, odnosu medija sa državom i međunarodnom zajednicom....

Pretplatom na "Novosti o medijma"  u broju 67. možete pročitati:

Broj 67, Serija I

'Media plan institut' je sproveo opsežan monitoring reklamnih programa i javnog servisa dvije glavne javne radio-televizije u Bosni i Hercegovini: Radio-televizije Bosne i Hercegovine u Federaciji BiH i Radio-televizije Republike Srpske u Republici Srpskoj, te komercijalnih stanica Otvorena televizijska mreža (OBN), Nezavisna TV Hayat (NTV Hayat) i Nezavisna TV Studio 99 (NTV Studio 99) u Federaciji BiH, i Alternativna TV (ATV), BEL-TV i Nezavisna TV Banjaluka (NTV Banjaluka) iz Republike Srpske. Istraživanje je realizovano uz podršku organizacije ‘IREX ProMedia’, koja se bavi razvojem medija i programima pomoći za potrebe Agencije SAD-a za međunarodni razvoj (USAID).
Namjera agencije IREX, koja je i rezultirala sponzorisanjem ovog istraživanja, jeste da se potpomognu napori međunarodne zajednice na razvoju solidne i pragmatične politike u procesu reforme javnog informisanja u Bosni i Hercegovini.
Glavni nalazi istraživanja su slijedeći:
Programi RTVBiH-a i RTRS-a konstantno emituju manje od propisanog minimuma od 40% programa za potrebe javnosti. U maju su emitovali u prosjeku 32,25%, odnosno 29,93% programa date vrste. U četiri sedmice monitoringa, udio ovih emisija u programima RTVBiH-a nikada nije prešao 34%, a kod RTRS-a 30%.
Sasvim suprotno, udio programa za potrebe javnosti u programskim shemama dvije od šest privatnih stanica koje je 'Media plan institut' takođe pratio - naime, OBN-a i NTV-a 99 - konstantno je prelazio 40% iako se navedeni propis na njih ne odnosi.
Prema definicijama koje upotrebljava Nezavisna komisija, NTV Studio 99 je ostvario najveći udio programa za potrebe javnosti (53% je bio sedmični prosjek), ali je ovo posljedica velikog broja repriza vijesti i intervjua emitovanih prethodnog dana, te ograničene ponude zabavnih programa ove stanice. Trajanje programa za potrebe javnosti emitovanih na OBN-u u prosjeku je iznosilo 42,52% ukupnog emitovanja. Kod NTV Hayat, taj procenat iznosi 33,22%, čime su RTVBiH i RTRS potisnute na četvrto odnosno peto mjesto.
Ovo pokazuje da je određeni minimum od 40% praktičan, te možda i prenizak, a da bi poslužio svrsi određivanja jasne razlike između javnih i privatnih televizijskih stanica.
 

*  Mediji pred izbore

»Novosti o medijima« nastavljaju da prate medijsku situaciju u vrijeme predizborne kampanje u zemljama regiona Jugoistočne Evrope. U ovom broju objavljujemo informacije i analize naših saradnika iz Jugoslavije (odnosno Srbije i Crne Gore) i Makedonije.
 

*  Srbija (24. septembar)

Ako se po podeljenosti medija u Srbiji na dva udaljena i suprotstavljena pola, po oštrini i načinu izveštavanja pre svega onih koji su pod kontrolom države, po ostrašćenosti njihovih novinara i bezobzirnosti njihove uređivačke politike, može suditi, lako je doći do dramatičnog zaključka: od stvarnih izbornih rezultata i normalnog konsolidovanja vlasti u Srbiji i Jugoslaviji nema ništa, izvestan sukob dve političke grupacije i njegov neizvestan ishod jeste neminovnost koja će predstavljati kulminaciju ovdašnje dugogodišnje političke krize.
I u ranijim je fazama Srbija u izborni proces ulazila u sasvim neregularnim medijskim okolnostima. Gotovo od prvih dana svoje vladavine Milošević je pod striktnu kontrolu stavio sve vodeće medije u državi, pre svih Radio-televiziju Srbije, najuticajniji dnevni list »Politiku« kao i čitav niz manjih ali tiražnih listova među kojima su bile »Večernje novosti«, »Politika ekspres«, novosadski »Dnevnik« i drugi. I pored toga, međutim, gotovo je uvek postojao bar formalni privid kakve–takve izbalansiranosti u pogledu broja strana ili radio i televizijskog vremena koji su stajali na raspolaganju »drugoj strani«, a uticajna beogradska televizija Studio B (sada pod čvrstom kontrolom države) i nezavisni radio B92 (preuzet od strane vlasti), profesionalno radeći novinarski posao, nudili su mogućnost potencijalnim biračima da se objektivno informišu i sami odluče. Pred, po mnogo čemu, sudbinske izbore 2000., u atmosferi preovlađujućeg optimizma u pogledu izgleda Demokratske opozicije Srbije, a pre svega njihovog predsedničkog kandidata Vojislava Koštunice, okolnosti su bitno drugačije - čak i za već punu deceniju medijskim mrakom i tišinom obavijenu Srbiju.
Izveštavanje o izborima u državnim medijima, kao i u onim provladinim koji su samo formalno u privatnom statusu, fokusirano je gotovo u potpunosti na kampanju vladajuće koalicije - pre svega izbornog tandema SPS-JUL, obnovu i izgradnju zemlje, neumerenu kritiku opozicione konkurencije i napade na rukovodstvo Crne Gore. Drugim rečima, u izveštajima glavnih medija koje kontroliše režim gotovo da ne postoji aktivnost opozicije, izuzev citiranja određenih izjava, namerno izvučenih iz konteksta, koje se uklapaju u predizbornu šemu vladajuće koalicije o opoziciji kao izdajničkoj, potplaćenoj, nepatriotskoj, spremnoj da proda zemlju ili, jednostavno, kako je u državnim medijima gotovo isključivo zovu – NATO opoziciji.
S druge strane, mediji koji nisu pod kontrolom države, pre svih visokotiražni dnevnici »Blic« i »Glas«, nedeljnici »Vreme« i »NIN« kao i jedan broj nezavisnih lokalnih radio i TV stanica, najveći prostor daju aktivnostima Demokratske opozicije Srbije, objavljujući izveštaje o predizbornim skupovima, dogovorima i kampanji, izjave lidera stranaka i predstavnika nevladinih organizacija te njihove intervjue, plasirajući uvek na vidnim mestima istraživanja raznih instituta i agencija koje opoziciji daju vrlo izgledne šanse na izborima. U manjem obimu, ali i bez negativnih strasti, ovi mediji prate i aktivnosti predstavnika vlasti, najčešće konferencije za novinare i predizborne skupove, ne propuštajući priliku da gde god je moguće, makar karikaturama ili fotografijama, podstaknu i podrže kampanju za izlazak na izbore.
U makar i svedenoj medijskoj slici predizborne Srbije, međutim, nikako ne treba zaboraviti i jednu novu i veoma važnu činjenicu koja već pune dve godine u velikoj meri određuje ukupni stav javnog mnjenja i nesumnjivo doprinosi valjanoj informisanosti, kao i uspostavljanju protivteže nesputane propagande državnih medija. Istraživanja pokazuju da je nevladin nezavisni dnevnik »Blic« već dobre dve godine najčitanija dnevna novina u Srbiji, ispred tradicionalno najpopularnije »Politike« i uvek tiražnih »Večernjih novosti«. Prema najsvežijim istraživanjima istraživačkog tima Medija centra procenjuje se da »Blic« dnevno u Srbiji čita 1.904.580 ljudi. Slede »Večernje novosti« sa 1.307.960 čitalaca, pa »Politika« sa 1.132.000 i, opet nevladin, nezavisni »Glas javnosti« sa 721.961 dnevnim čitaocem. Svesna ovakvog odnosa snaga u oblasti pisanih medija i potpuno nespornog uticaja dva nezavisna dnevnika vlast je bezuspešno u više navrata pokušala da na razne načine, počev od zabrane uvoza hartije do brutalne zaplene štamparije, zaustavi izlaženje tih listova.
Ovakvo stanje svakako je učvrstilo odluku vlastima potčinjenih urednika državnih dnevnih novina da odu u »uređivačku« krajnost i pretvore svoje novine u neskrivene propagandne biltene vladajućih partija. Ilustracija za to je bezbroj. Prateći pisanje lista »Politika« od 7. avgusta (kada su raspisani izbori u SRJ) do 1. septembra, istraživački tim Medija centra došao je do sledećih rezultata: u tom je periodu »Politika« samo tri puta, u vrlo kratkim vestima, izvestila o odlukama i izjavama Demokratske opozicije Srbije - u prvom slučaju o odluci DOS da kandiduje Koštunicu za predsednika, u drugom je prenela deo izjave Koštunice u kojem kritikuje vladu Crne Gore i u trećem kratku izjavu jednog od čelnika DOS u kojoj se ovaj negativno izrazio o politici Srpskog pokreta obnove! S druge strane, ove su novine svakodnevno krcate naslovima kao što su: »Ne postoje izbori na kojima bi izdajnici pobedili«, »Glasanje za separatističke stranke pogubno za mir«, »Soroševi najamnici« i slično.
Ništa profesionalnije ne ponašaju se ni najvažniji elektronski mediji, pre svih RTS, Studio B, TV Politika, BKTV i drugi. Praćenje zastupljenosti stranaka i predsedničkih kandidata u samo jednoj predizbornoj nedelji dalo je gotovo neverovatne rezultate. Aktivnostima koalicije SPS-JUL Radio-televizija Srbije je u toku jedne nedelje posvetila 39,31 % svog vremena, a Demokratskoj opoziciji tek 9,95 %. Valja imati u vidu da je ovde reč samo o izveštajima direktno vezanim za predizborne stranačke aktivnosti, bez priloga o obnovi, izgradnji, uspesima u zdravstvu, opštem zadovoljstvu naroda i sve većem broju zemalja koje odobravaju politiku vlasti u Jugoslaviji i dive joj se. Odnos je još drastičniji kada je reč o predsedničkim kandidatima: direktnom praćenju kampanje Slobodana Miloševića RTS je posvetila u jednoj nedelji 32,95 % ukupnog vremena u informativnim emisijama. Očito sve opasniji protivkandidat Vojislav Koštunica nije pomenut ni jedan jedini put!
O nešto profesionalnijem odnosu lokalnih nezavisnih TV stanica, naklonjenih opoziciji, svakako svedoči i koliko-toliko izbalansirana relacija na lokalnoj televiziji u Nišu: dok je Vojislav Koštunica dobio 11,11 %, Slobodanu Miloševiću je ipak pripalo 8,52 %.
U ovakvom medijskom odnosu snaga građani Srbije će izaći na birališta 24. septembra. Ovi izbori posebni su i drugačiji još po nečemu. Po prvi put birači u većini iskreno veruju da opozicija, a pre svih njen predsednički kandidat, imaju realne šanse da pobede. Jedina dilema koja ostaje potpuno nerešena glasi – ko će to da objavi?
Među brojnim analitičarima, političarima, novinarima, javnim radnicima i običnim građanima podeljena su mišljenja šta će se desiti posle izbora i eventualne pobede opozicije. Ono što međutim niko ni u najambicioznijim predviđanjima definitivno ne može da zamisli jeste naslovna strana lista Politika na kojoj 25. septembra piše – »Milošević izgubio izbore«.
Možda se baš u toj činjenici nalazi i odgovor na pitanje šta će se događati u Srbiji posle brojanja glasova.

 * Vijesti

Po pisanju «Oslobođenja», na području Tuzlanskog kantona rade trideset i dva javna medija. Od toga je osam TV kuća i 24 lokalne radio-stanice. Sve TV kuće su lokalnog karaktera, dok je jedino RTV Tuzlanskog kantona registrovana kao kantonalna.
Što se tiče štampanih medija, na području Tuzlanskog kantona ih je ukupno 23. Nema nijednog dnevnog lista.

Povodom 30. augusta, Dana lista «Oslobođenje», Upravni odbor i redakcijski kolegij ovog lista su dodijelili novinarske nagrade ove kuće za 2000. godinu. Dobitnici nagrade za životno djelo «30. august» su Nusret Banjanović i Faruk Midžić. Novinarske nagrade za 2000. godinu dobili su Senka Kurtović, Ramo Kolar i Azhar Kalamujić.
 

Narodna skupština Republike Srpske je trebalo 7. septembra da raspravlja o Prijedlogu zakona o javnom informisanju i Prijedlogu zakona o Radio-televiziji RS. Međutim, oba prijedloga su povučena iz skupštinske procedure. Ostoja Kremenović, predsjednik NS RS, je izjavio da je ovakva odluka donesena zbog neophodnog dodatnog usaglašavanja pojedinih rješenja prijedloga.
Visoki predstavnik je u više navrata protekle dvije godine insistirao na donošenju ovih zakona koji treba da budu u skladu sa međunarodnim strandardima. Zbog nepoštivanja zadatih rokova u avgustu prošle godine on je nametnuo izmjene i dopune Zakona o RTV RS kojima su izvršene najneophodnije promjene u ranijem zakonu, uključujući i promjenu imena Srpska RTV u RTV Republike Srpske.
 

Pretplata na Novosti o medijma
 

Savjet Media plan Instituta

Prof.dr Muhamed Nuhić, Hamza Bakšić (Sarajevo); Perica Vučinić (Banja Luka); mr Lenart Šetinc (Ljubljana); Prof.dr Mario Plenković (Zagreb); mr Louis de la Ronciere (Paris); mr Aleksandar Todorović (Montreux); Prof. dr Slavo Kukić (Mostar); Prof.dr. Miroljub Radojković (Beograd).
 

Novosti o medijima-na jednom mjestu o aktuelnim medijskim događanjima u Bosni i Hercegovini Izlazi svakog drugog ponedjeljka na engleskom i bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku.  Tekstovi domaćih autora objavljuju se na jeziku kojim se autor služi. Izdaje novinska agencija Safax Urednik: Zoran Udovičić Redakcija u Sarajevu: Patriotske Lige 30/III,Arhitektonski faklutet, Sarajevo;  Tel/fax:+387 71 213 078, 213 251,20 65 42,  E-mail:  safax-mp@bih.net.ba   PREŠTAMPAVANJE DOZVOLJENO UZ NAZNAKU AGENCIJE I AUTORA