Novosti o medijima

SAŽETAK

Broj 69, Serija I Sarajevo, 12. oktobar 2000.

Pretplatom na ”Novosti o medijima” u broju 69 mozete pročitati:

¨Transformacija RTV

Protesti na neviđeno

Priča o rekonstrukciji sistema javne radio – televizije u BiH još nije završena. «Novosti o medijima» su ispale naivne kada su, objavljujući dosije o višegodišnjim pokušajima da se uspostavi samoodrživa i profesionalna javna rtv, najavile da će konačna odluka biti donesena do polovine septembra (vidi «Novosti» broj 66. od 31. augusta). Prema posljednjoj izjavi portparola OHR-a Olega Milišića, objavljenoj u «Večernjim novinama» 11. oktobra, « ...odluka Visokog predstavnika o FTV (federalnoj televiziji) može se očekivati narednih dana». No glavni problem nije toliko u stalnom prolongiranju odluke, koliko u totalnom raspadu komunikacijskog sistema u kome se našla ova odluka.

¨Porez na grafičke proizvode

Novinari ignorišu oporezivanje novina?!

Paket izmjena poreske regulative, koji je nedavno usvojio Parlament Federacije Bosne i Hercegovine na prijedlog Vlade FBiH, obuhvatao je i odluku o povećanju poreske stope na grafičke prozvode. Grafički proizvodi između ostalog podrazumijevaju novine, časopise i knjige. Prema novim zakonskim propisima, porez na novine i knjige je skočio sa 0% na 12%. Do tada primjenjivana, nulta poreska stopa bila je rezultat preporuke Ministrastva obrazovanja, nauke, kulture i sporta FBiH. Prema informacijama iz Ministarstva obrazovanja FBiH, ovi novi propisi o povećanju poreza su dio promjena u cjelokupnoj poreskoj politici, koje je inicirao MMF a u svrhu izjednačavanja poreskih stopa u RS i FBiH. Ministarstvo ističe da nikada nije bila posebna namjera ni MMF-a niti Ministarstva da se insistira na povećanju poresza na grafičke proizvode, ali je do povećanja došlo jer je poreska stopa na ove proizvode u RS oduvijek iznosila 12%. Ono što ostaje nejasno jeste zašto izmjene nisu od samog početka imale za cilj da ovu vrstu poreza ujednačavanjem umanje, radije nego uvećaju. 

¨Medijski rezultati beogradske »plišane revolucije«

Mediji otvorenih vrata

Smena vlasti u Beogradu i kratkotrajna ulična revolucija, snagom oluje, u samo jednoj noći iz korena su promenili medijsku sliku Srbije. Posle više od deset godina, u rano jutro 6. oktobra, u gradu u kojem se još uvek osećao teški miris prethodne večeri ispaljenog suzavca, uz zaglušujuću buku automobilskih sirena slavljenika, ljudi su se bukvalno otimali o primerke »Večernjih novosti« i »Politike« na čijim su stranama dominirali tekstovi »Narod pobedio«, »Prvi dan slobode«, »Koštunicu priznaje ceo svet« i slični. Iako pripremana organizovanjem štrajkova i delimičnim obustavama rada, promena u Miloševićevoj diktaturi odanim medijima, delovala je šokantno i uz masovnu predaju policijskih snaga predstavljala nesumnjivo najvažniju činjenicu utvrđivanja i stabilizovanja pozicija nove vlasti i jedan od najvidljivijih znakova skretanja nove Srbije na put demokratije.

U noći obračuna mediji su »padali« jedan za drugim. Osvojivši Saveznu skupštinu, demonstranti su odmah krenuli ka zgradi državne televizije znajući da će pad RTS najjasnije označiti pad režima. Bitka za televiziju faktički je rešena bukvalnim ulaskom građevinskog bagera koji se prethodno razvalivši zid našao u holu zgrade. Ostavljeni bez zaštite odlaskom preplašene policije, zgranuti urednici i novinari omraženog RTS našli su se licem u lice sa razjarenim demonstrantima. Izloženi njihovom deset godina sakupljanom besu glavni urednik televizije Dragoljub Milanović, urednik informativnog programa Milorad Komrakov i nekolicina najeksponiranijih novinara tokom desetogodišnje Miloševićeve karijere preživeli su pravi neobuzdani linč mase, i samo čudom spasli svoje živote. Istovremeno, sva tri programa RTS prestala su da emituju program, a na ekranima je narednih nekoliko sati, do pojave telopa sa natpisom »ovo je slobodna RTS« trajao mrak. Odmah potom, glavom bez obzira, kroz podrume, tajne prolaze i prozore pobegli su i urednici drugih režimskih glasila – »Politike«, »Večernjih novosti«, »Borbe«, Radio Beograda, Studija B... Nekoliko dramatičnih sati tokom večeri 5. oktobra 2000. godine u Srbiji mediji su bili potpuno slobodni. U najbukvalnijem smislu te reči.

Po uspostavljanju kakvih-takvih tehničkih mogućnosti za normalno emitovanje programa sva tri kanala RTS pokrenuli su nekadašnji novinari te kuće otpuštani u raznim fazama čestih Miloševićevih čistki. Prvi gosti improvizivanog televizijskog studija bili su čelnici pobedničke koalicije – Demokratske opozicije Srbije i naravno sam novi predsednik Koštunica. I narednih nekoliko dana program je nastavljen u sličnom maniru, uz mnogo grešaka, pre svega tehničke, ali i uređivačke prirode. Gotovo iste okolnosti vladaju i na preostalim elektronskim medijima u kojima emitovanje filmova i muzičkih spotova prekidaju česta izdanja uglavnom profesionalno uređenih vesti ili razgovori sa aktuelnim političkim ličnostima ili ljudima iz kulture i javnog života koji godinama nisu imali pristup televizijama.

Trenutno prestrojavanje obavljeno je i u državnoj novinskoj agenciji Tanjug koja je, posle mnogo godina propagandnog rada, počela profesionalno da se bavi novinarskim poslom. Redakcija nezavisnog beogradskog radija B92 vratila se u svoje prostorije i svoju uobičajenu radio frekvenciju iz kojih su isterani odmah po početku Nato bombardovanja. Istovremeno je pokrenuta i dugo planirana televizija Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) koja emituje programe nezavisnih produkcijskih kuća. Prestala su i sva ometanja druge nezavisne radio stanice koja je radila svih proteklih godina – Radio Indeksa. Lokalne TV i radio stanice nemaju nikakvih problema u emitovanju programa.

Uređivačku politiku iz korena su promenili i tradicionalno režimski listovi – »Politika«, »Večernje novosti«, »Politika ekspres«, novosadski »Dnevnik« i čuvena »crvena Borba« pa su na ovaj način već par godina nezavisni »Blic« i »Glas Javnosti« i »Danas« , kako izgleda, dobili buduću ozbiljnu konkurenciju. U ovom trenutku u Srbiji se štampa ravno sedam dnevnih listova, uglavnom istovetnog sadržaja i potpuno identične političke orijentacije.

Skupština Srbije koja se nalazi pred raspuštanjem, po hitnom postupku ukinula je 9. oktobra čuveni srpski zakon o informisanju.

Naravno, niti se može reći da je takva medijska situacija u Srbiji dobra niti da je na ovaj način »oslobađanje« medija završeno. Štaviše, uz propuste i za sada razumljiv navijački stav glavnih medija, u gotovo svim bivšim državnim glasilima sasvim su nerešeni vlasnički status i uređivačka hijerarhija i subordinacija. U ovom času »Politiku« uređuje bivši »štrajkački odbor« koji se u impresumu predstavlja kao »novinari Politike«, »Večernje novosti« »uređivački kolegijum« dok je na RTS pravo odlučivanja na sebe preuzeo koordinacioni tim sačinjen od nekoliko bivših urednika te televizijske kuće. Za očekivati je da se narednih dana uređivački timovi konsoliduju pa čak i to da se u tako bogatoj ponudi štampe radija i televizije pronađu i drugačije uređivačke pozicije, ali će u mnogim medijskim kućama neuporedivo veći posao predstavljati definisanje vlasničkih odnosa. Ovo je pitanje utoliko veće ako se ima u vidu da su najvažniji mediji formalno vlasništvo savezne i Republičke skupštine koje u ovom trenutku ili ne postoje ili postoje samo formalno.

Drugim rečima, najdramatičniji posao vezan za medije i oblast informisanja je završen. Predstoji onaj drugi, ne manje važan, koji podrazumeva vreme, mukotrpan rad i hladnu i mudru glavu. (Vladan Radosavljević, Media centar Beograd)

¨Predizborna situacija na elektronskim medijima u Albaniji

Prve TV debate u Albaniji

Bilo je to po prvi put u Albaniji da je veliki broj medija ponudio glasačima širok spektar informacija u jednoj izbornoj kampanji. Unutar zemlje, uoči izbora koji su održani 1. oktobra, održana je 21 televizijska debata među kandidatima. Više od pola ih je održano na javnoj televiziji, a ostatak na privatnim lokalnim televizijama.

TV debate su bile samo jedan dio onoga što su elektronski mediji pokrivali u okviru izborne kampanje. Veliki dio onoga čime su ispunjavali svoj program su blokovi vijesti. Asocijacija za demokratsku kulturu (ADC) napravila je istraživanje 3 glavna bloka vijesti glavnih privatnih TV stanica i javne televizije. To je urađeno četiri sedmice prije izbora. Unutar blokova vijesti, pokriće izborne kampanje činilo je 50-60% od ukupnog vremena emitovanja vijesti.

¨Vijesti

IMC gasi Bošnjačku televiziju

(SAFAX-Sarajevo) Zahtjev za izdavanje dugoročne dozvole za emitovanje programa Bošnjačke radio-televizije Internacional (BRT Int.) odbila je Nezavisna komisija za medije (IMC) i nakon žalbe na prvobitnu odluku donesenu 18. avgusta. IMC je zvanično zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo pomoć u vezi sa provođenjem odluke.

BRT Int. je na sjednici Upravnog odbora odlučila da se emitovanje programa ipak nastavi, a kao razlog je navedeno da bi gašenjem televizije direktno bila ugrožena egzistencija 60 zaposlenih radnika. Na press konferenciji održanoj ovim povodom Džemaludin Latić, predsjednik upravnog odbora Bošnjačke televizije izjavio je sljedeće: ”Ukoliko se IMC nastavi ovako ponašati, pozvaću milijardu muslimana i demokratski zapad da osude ovakvo ponašanje”. Latić je takođe izrazio uvjerenje da se iza svega kriju politički motivi, jer IMC-u smeta muslimanski karakter ovog medija. IMC-u je ovo energično demantovao. Savez novinara BiH je takođe uputio protest u znak solidarnosti sa kolegama sa BRT Int.

Pet godina rada “ Dnevnog avaza”

(“Dnevni avaz” – Sarajevo) Sarajevski list “Dnevni avaz” 1. oktobra je obilježio petu godišnjicu rada.

Servis o manjinama

(SAFAX – Sarajevo, Split) Novinske agencije STINA iz Splita i SAFAX iz Sarajeva 11. oktobra počele su sa objavljivanjem sedmičnog servisa o manjinskim pravima i međuetničkoj toleranciji. Projekat kroz seriju tekstova i intervjua nastoji da informiše medije u Hrvatskoj i BiH, kao i organizacije za zaštitu ljudskih prava u dvije zemlje, o gorućoj problematici manjinskih prava, koja su do sada bila simplificirana i često na margini društvenih zbivanja.

Istovremeno, u petnaestodnevnim intervalima, lokalnim radio stanicama u BiH i Hrvatskoj će biti distribuirane i radio emisije na temu manjinskih prava, koje će producirati dvije partnerske agencije. Projekat je nastao kao rezultat veoma dobre dosadašnje saradnje dvije agencije, a u okviru komunikacijske mreže “Medijske inicijative”.

Servis je dostupan na Internet stranci www.mediaplan.ba

Oslobođen Filipović

(BETA – Beograd) Vrhovni vojni sud u Beogradu ukinuo je 10. oktobra prvostepenu presudu kraljevačkom novinaru Miroslavu Filipoviću i odredio momentalno ukidanje njegovog pritvora, u kojem se nalazi od početka maja ove godine.